prase na raznju

Da li smo mesojedi ili šta smo više bre?

Najnoviji trend:  zdrava hrana po svaku cenu, vegan ishrana i žurke na kojima se kuva i druži su za svaku pohvalu!  Ali, celokupan trend nosi i neke  nedoumice za običnog čoveka i pitanje: Da li je sve to zaista zdravo ili je u pitanju samo trend, pa ćemo se opet vratiti mesu i priče o korisnim amino kiselinama?

Evo nekoliko činjenica u prilog vegan ishrani:

  • Oblik čovekovih zuba i kretanje vilice je predviđen za gnječenje i mlevenje biljaka, jer se vilica kreće levo – desno i gore-dole, dok je kod mesojeda pokret vilice uglavnom gore – dole i predviđen za gutanje hrane
  • Čovekova creva su veoma duga i želudačna kiselina blaga – za varenje biljaka, kao kod biljojeda, dok mesojedi imaju kratka creva i jaku želudačnu kiselinu.
  • Na osnovu nekih istraživanja kod vrhunskih sportista utvrđeno je da su oni koji su se hranili pretežno biljnom ishranom pokazali veću izdržljivost nego oni koji su se hranili pretežno mesom.
  • Izdržljivost biljojeda u životinjskom svetu se ogleda npr. kod konja koji mogu satima da trče velikom brzinom i slonova koji mogu da trče 10-12 sati, dok životinje koje su mesojedi kao što su tigrovi i gepardi imaju veću brzinu i snagu na početku, ali se zamaraju relativno brzo.
  • Čovek je jedini sisar koji konzumira mleko nakon perioda dojenja, pritom čovekov organizam veoma teško apsorbuje kalcijum i druge sastojke iz mleka, ali zato iste sastojek lako apsorbuje iz biljaka.
  • Jaja predstavljaju drugostepenu hranu kao i mleko, ali oprez:  konzumirati ih treba u malim količinama, jer su sadrže u sebi mnogo holesterela i zasićenih masnih kiselina.
  • Med je hrana za pčele i predstavlja prost šećer koji brzo ulazi u krvotok, ima dobra antibakterijska svojstva, ali ga koristiti u manjim količinama. Šećeri iz biljaka su složeni šećeri i sporije ulaze u krvotok, pa su samim tim i zdraviji.
  • Kada se misli na biljnu hranu, misli se na voće, povrće, žitarice i orašaste plodove. Što je hrana sirovija, to je zdravija za čoveka.
  • Vegetarijanci često u ishranu uključuju pečurke, zbog proteina i zaista velikog broja hraniljivih sastojaka, ali ima i onih koji smatraju  da gljive generalno nisu biljke jer uglavnom žive na uginulim ostacima drugih organizama.
  • Čovek treba da ima 2-3 obroka dnevno, jer je želudac mišić i treba da se odmara kao i svaki drugi mišić.
  • Voda, čajevi i ceđeni sokovi se piju pre obroka, a voda najranije sat vremena posle obroka. Ukoliko unosite tečnost u toku obroka razblažuju se želudačni sokovi i otežava proces varenja.

Možda sve ovo zvuči strašno, ali pristalice ovakvih načela smatraju da treba da koristimo hranu koja je predodređena za ljudsku vrstu, a to je biljna ishrana, jer time izbegavamo različita savremena oboljenja i bolesti, odnosno produžavamo i poboljšavamo sebi život. Principi u različitim tipovima ishrane su različiti, nekad zbunjujući, ali je suština vratiti se što više prirodi i njenim zakonima.

Stvari mogu da se sagledaju i iy vedrijeg uga: Na primer,  ja ću još neko vreme da ostanem mesojed, stvar navike… a možda se jednoga dana utvrdi da je ljudski rod evoluirao u mesoždere ili se bar „navuko“ pa je potrebno da postepeno, generacijama unapred smanjujemo unos mesa, kako bismo ponovo postali ono što jesmo.

 

zdrava hrana
grašak

 

 

0 comments on “Da li smo mesojedi ili šta smo više bre?Додај Ваш коментар →

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>