Na ledu hokej

Na ledu hokej

Pravo je čudo kako se u ledenoj dvorani vikendom ne napravi opšti karambol i krkljanac. Svaki put kad bacim pogled a još nisam na ledu zapitam se šta je tom svetu da se tiska i po tolikoj gužvi i ugrožava vlastitu glavu a pogotovo ruke, noge i trticu. Ali kad stanem na led, vidim da vredi. Ja nešto u toj veštini nisma mnogo moćna. Ništa pirueta i to, klizam levom pa desnom nogom malo brže pa pa malo sporije i tako u krug, pa još jedan krug pa još desetak krugova. Svaki put sve slilnije, ali ako me neko slučajno zakači, spontano reagujem tendencijom posrtanja i ukoliko se održim na staklenim nogama, zavijem još dva tri kruga, pa onda opet malo medju posmatrače i srkače kafe iz termosa. Iskreno, klizanje je jedino mesto gde se naivno držim gesla “ne diram te – ne diraj me”, a da bi to imalo smisla u praksi, biram vreme van špica, ako je to pravi termin za saobraćaj na ledu. Poranim, pa bar sat vremena imam dok se led ne napuni.

Jedom se zadesila utakmica, hokej, pa nas sto smo poranili pustiše da udjemo i bacimo pogled. Prvi put sam odgledala hokej uživo. Na TV se isto nisam pretrgla, gledala sam samo snimak na dnevniku kad krenu da se mlate na nekoj utakmici. Ranije sam zamišljala da je to sastavni deo igre. Ali to kad sam jos bila veoma mala. Odavno razmisljam ispravno i znam da je to retka slabost koja ne bi smela da se javi ali eto, … ipak ponekad, …poleti neka motka, a inače je sve ok, fer-play i to…. Medjutim danas mi se na trenutak javio stari osecaj. Nisu poletele motke, koje se strucno zovu palice, ne, nije dotle došlo, igrala su deca, ova naša, fino vaspitana, (čitamo o tome svaki dan u novinanama). Samo me je iznenenadilo koliko su ona njihova odela opravdano robusna. Nije to samo da te ne bi zveknula mini pljeskavica od tvrde plastike (stručno, pak) nego zato što se oni brate medjusobno vrlo grubo guraju. Namerno! videla sam! Mozda nisu svi takvi, ovi danas su bili, i nko nije reagovao, znači, u redu je! A skroz me je iznenadilo da sudija kulira kad se protivik zakači ramenom, kad se na njega nasrne napumpanim plućima, kad se se pribije uz žicu…

Setih se, da košarka važi za sport bez fizickog kontakta, pa su košarkaši nekim čudom modri i izgrebani posle utakmice. Na šta li bi ova deca sa močugama, (dobro, palicama) ličila, ne smem ni da pomislim! Ali nešto mi je drugo u mislima… mozda, hmm, mozda i sledećeg vikenda dodjem malo ranije, pa ako bude neka utakmica, bacim pogled. Nije to loš sport! I klizaju brate mnogo dobro.

0 comments on “Na ledu hokejДодај Ваш коментар →

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>