christmas-ice-skating-wallpapers

opet klizanje

Ja ne odustajem, ili sam se primila na led kad ga nigde nema ili spadam medju uporne, onda šteta što se nisam rodila kao muško, sudeći po lepima nepoynatoj poslovici, mogla bih da imam velike koristi od toga, ovako samo glavobolje i epitet da teram „dok ne isteram svoje“.  U svakom slučaju, klizam, ne predajem se. I napredujem, to se najbolje vidi po tome što me ne plaše deca koja jure u pogrešnom pravcu, dobro, plaše me, ali ne toliko da odmah moram da pojedem nešto slatko da bi se povratila. A i ja njih manje plašim jer više ne vrištim iz sveg glasa kad vidim da mi se primiču nekontrolisanom brzinom. U stavi, ja razvijam brzinu, jurim i po trideset na sat, rekao bi Laki Topalović, drugi mogu i brže, ali ja se za sada ne usudjujem. I sve manje vremena mi treba  da me prodje primarni strah od klizavog terena. Pravilo „ne diraj me – ne diram te“ i dalje  u punoj snazi, i najbolje je da tako i ostane.

Šta bi drugo čovek mogao da radi kad je pravno gledano zima, a suštinski neko čudno vreme? Kilogrami se talože (jer poštuju zakon – zima je), TV i fotelja, provereni dobri drugovi,  samo idu u prilog, o hrani ne smem da pomislim, upravo sam izašla iz frižidera. Na kratko, naravno. Ponekad je lepo prošetati, kad je sunčano a sveže, milina jedna, ali kad je vetrovito i hladno i samo što ne počne kiša… onda je klizanje najbolje rešenje! Uskladjeno – zima i zimski sport.  A i kilogrami moraju da se izgube, makar od visečasovnog tegljenja klzaljki na nogama.

Razumem i vlasnike dečurlije. Gde će sa njima po nedefinisanom vremenu? Da ih drže u kući, ne isplati se, kad se raspust najzad završi moralo bi da se kreči i  renovira, ako im kojim slučajem,  najzad dodje do pameti ono „jedi“ i ne zevaj okolo, što svaka majka godinama ponavlja – još gore. Em će se ugojiti, em će opustošiti kućni budžet što u ovoj krizi nikako ne dolazi u obzir. Znači – klizanje! Cika, vriska, sudaranje , milina! Uplašene i unezverene osobe dodju kao kolateralna šteta.  Izjure se i izmore, i oni  naravno imaju po kilogram na svakoj nožici. Pa kad dodju kući, knjiga u ruke i ne čuju se.

Ima nešto u toj gužvi, ciki, graji… Osećaš se lepo (da ne kažem sigurno, jer sve vreme se ne osećam sigurno, ali se ne osećam sigurno ni kad sam sama samcijata na 4 zaledjena m2), prija ti što si deo razigrane bujice, kao da te nosi (definitivno te talasa), deo si lepe šarene celine i srećan si! Idem i sutra.

P.S.

Par stvari koje sam načula, nešto raspitujući se, nešto u prolazu:

Decu je bolje učiti bez simpatičnih guralica (sneška, patuljka i sl.) Iskusni pratilac je, medjutim, neophodan.

Pre izlaska na led „našlajfovati“, naoštriti klizaljke, kako bi se ubadale u led i davale sigurnost. Veoma bitno za početnike. Naravno ne morate ih oštriti svaki put, ali i ne brinite da će im se tako skratiti rok trajanja.

Da bi se nešto ozbiljno naučilo,  potrebno je uzeti učitelja. I to se višestruko isplati.  Zato, ako podmladak pokaže interesovanja, podržite ga, makar u nadi da će sutradan gubiti vreme na klizanju, a ne na nekom drugom, za keve manje omiljenom mestu.

 

0 comments on “opet klizanjeДодај Ваш коментар →

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>